[Dental alloys and corrosion].

Jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja za sve stomatološke materijale jeste da su neškodljivi za ljudski organizam i (primum non nocere) i zatim da ne deluju nadražajno ili toksičko na oralna tkiva i organizam u celini. Oni takođe moraju biti niske alergijske aktivnosti i bez štetnog delovanja na bolesnike i osoblje koje njima rukuje. Stomatološke nadoknade ostaju u ustima dug vremenski period, pa svojstvo biokompatibilnosti mora biti očuvano za sve vreme korišćenja nadoknade. Sa stanovišta biokompatibilnosti, najpovoljnije bi bilo da se metalne nadoknade izrađuju od čistog zlata kao, najbiokompatibilnijeg materijala. Zubna nadoknada, međutim, mora da ispunjava i druge uslove: u pogledu tvrdoće, čvrstoće, intervala topljenja, livnosti, specifične težine itd. Zbog visoke cene i zbog karakteristika koje moraju da ispunjavaju savremeni materijali u izradi metal-keramičkih nadoknada, kao što su koeficijent termalne ekspanzije, debljina metalne substrukture i ostalo, zlato se zamenjuje drugim metalima. Da bi se dobio materijal optimalnih karakteristika koristi se legiranje kao tehnološki postupak kojim se potrebna svojstva metala mogu poboljšati, a štetna ublažiti ili izgubiti. Dentalne legure su najzastupljeniji materijal u izradi zubnih nadoknada. Pre puštanja na tržište moraju proći kroz ispitivanje zdravstvenog rizika, uključujući i kliničku procenu (kliničko testiranje nije obavezno). U tu svrhu propisana je standardna procedura 1, . Iako one ne ispunjavaju sve potrebne zahteve (prvenstveno estetske) u izradi zubnih nadoknada, još uvek ne postoji materijal koji bi ih uspešno zamenio u svim oblastima primene. Česta pojava parodontnih obolenja u vidu otoka, krvarenja, karakteristične prebojenosti (slike 1 i 2), karijesnih lezija i poremećaja u temporomandibularnom zglobu u prisustvu zubnih nadoknada, zahteva stalno ispitivanje mogućeg štetnog uticaja tih nadoknada na stanje stomatognatog sistema . Sl. 1 – Prebojena gingiva u prisustvu fasetiranih kruna